male stvari

Već po navici uzimam da listam filmove i tražim šta ću večeras da gledam. Dolazim do Ameli Pulen i .... ma... uzimam film i stavljam ga u DVD. Počinjem da gledam i već na prve taktove poznate teme se setim zašto izbegavam da gledam taj film.
Ali gledam...
Iako sam ga prvi put gledao sa ''njom''. Iako me lik Ameli malo podseća na ''nju''. Opet zadrhtim i osetim u stomaku poznati osećaj.
Ali gledam...
Ne mogu da sakrijem oduševljenje sitnicama iz filma kojima Ameli pridaje značaj. Zar je moguće da sva deca na planeti vole iste stvari? Da skidaju lepak sa prstiju, da sviraju na kristalnoj čaši, da guraju ruku u džak sa pasuljem.
I dalje gledam...
I uporedo razmišljam, poredim, ne mogu a da se ne setim ''nje'' i sitnica koje smo mi voleli. Opet uhvatim sebe kako sam odlutao i kako gledam, u stvari, svoj film u glavi a ne na DVD.
Nastavljam da gledam...
Počinjem da shvatam svoj problem i pokušavam da analiziram sebe u dotičnoj situaciji. Sve mi se više čini da sam ja, u stvari, bio zaljubljen u Ameli a ne u ''nju''. Da je lik iz filma moja devojka iz snova a ne ''ona''. Kako ''ona'' nikad ne može da bude kao Ameli i padne mi kamen sa srca! Rešio sam problem. Nasmejem se sam sebi i nastavim da gledam film ..iiiii...
MRAK!
Nestade struje! Da li je to znak? Da li je to ''reality kick''? Nešto kao da kaže: ''Nije sve kao što ti misliš!''
Palim sveću i čekam da dodje struja, jer ne verujem da će dugo trajati. Dolazi struja ja palim TV ovaj put, i vidim da i na TV ide isti film!
Neverica...Opet znak?

kucamo se...