Opet kiša!?

I prošlo je doooosta od mog poslednjeg izlaganja pred sve više čitalaca. Svima hvala!

Moram na početku da konstatujem da sam malo razočaran komentarima uglavnom neregistrovanih osoba, koji ''pljuju'' po postovima meni omiljenih registrovanih autora. Kao što neko reče, neka kupe ''Scandal'' ako im se ovo ne čita. To je ono kada svi mogu da komentarišu sve. Ipak je ovo demokratija. Hmmm... Demokratija na internetu? Ne znam koliko je to pametno.

No dobro. Počela su mi predavanja, i posećujem ih koliko-toliko redovno. Moram priznati da mi je veoma interesantno gradivo. Napokon nešto što ima veze sa smerom koji sam upisao. Koleginice i dalje mirišu. :) (neko me je skoro pitao to) Ja ih i dalje ignorišem.

Dosta smo pričali o poverenju i iskrenosti u svakodnevnom životu. Shvatili smo da niko od nas nije 100% iskren kad su u pitanju prijatelji i porodica. Čemu to vodi? Vodi mentalnom zasićenju i uklapanju u kolotečinu ove jakoooo dosadne Srbije. Neko reče da nam je i država kao, još uvek aktuelni, premijer. Dosadna, tunjava i generalno nezainteresovana za sve ok sebe. Rešio sam da svima predočim koliko je bitno biti iskren. Ono što misliš, reci mi u lice! Ako ti se neko ne dopada ili te nervira, razmisli da li je bolje da ćutiš ili da mu to kažeš. Missim strašno! I svi su isti. Kao j...i šablon. Cela Srbija je u fazonu ''šta će selo da kaže?''
I za one koji su me pitali da li unapred smišljam šta ću da napišem. Ma neee. Sednem, i u real time napišem post. Šta mi prvo padne napamet.

I tako, sedim na neudobnoj stolici u autobusu i razmišljam. Da li je blizu ili daleko? Da li je uopšte u Srbiji? Da li je, možda, u mom gradu? Ili..... Da li uopšte postoji? Trgnem se, moja stanica, izlazim i opet kisnem. Nije problem kad se pokisne od kiše ;) To je samo voda...

kucamo se...